Menu

vesti

pexels-karolina-grabowska-6255935

Izazovi digitalne privatnosti: Granice novinarske etike

U današnjem digitalnom dobu, pitanja privatnosti postaju sve kompleksnija, posebno kada su mediji u pitanju. Nedavni incident, gde je medijska kuća u Republici Hrvatskoj javno objavila privatne fotografije ženske osobe preuzete s njenog zatvorenog Facebook profila, uz naslov „Vitkim nogama voli se pohvaliti i bivša“ podstiče ozbiljne razgovore o granicama novinarske etike i zaštiti ličnih podataka. Ovaj slučaj postavlja pitanje da li bi trebalo izraziti zabrinutost zbog potencijalne normalizacije preuzimanja tuđih slika bez odobrenja u medijskom izveštavanju.

Agencija za zaštitu osobnih podataka u Hrvatskoj donela je odluku u korist zaštite privatnosti, ističući da dostupnost fotografija na privatnom Facebook profilu ne opravdava njihovo javno objavljivanje bez odobrenja osobe te da navedeno postupanje predstavlja nezakonitu obradu ličnih podataka. Ovakva odluka ukazuje na važnost poštovanja privatnosti pojedinaca, čak i kada su određeni podaci dostupni na društvenim mrežama.

Ukoliko bi se slična situacija dogodila u Republici Srbiji, primenile bi se odredbe Zakona o javnom informisanju i medijima koji u članu 91. stav 1. garantuje pravo na zaštitu privatnosti pojedinca, dok stav 4. pruža osnovu da se povreda privatnosti može smatrati dopuštenom ako postoji opravdani javni interes u vezi s novinarskom delatnošću ili informacijama. Ovaj pravni okvir pažljivo balansira između zaštite ličnih podataka i slobode medija, poštujući načelo ravnoteže između prava pojedinca na privatnost i potrebe javnosti za informacijama.

Incidenti poput opisanog zahtevaju pažljivo vaganje i analizu specifičnosti svakog pojedinačnog slučaja. Dok postoji potreba za informisanjem javnosti, istovremeno se mora poštovati pravo pojedinca na privatnost. Novinari i medijske kuće treba da pristupaju prikupljanju i objavljivanju ličnih podataka s posebnim oprezom, vodeći računa o etičkim i pravnim normama koje štite privatnost pojedinaca.

U skladu s ovim, važno je ne samo razgovarati o granicama novinarske etike već i podizati svest o pitanjima privatnosti u digitalnom dobu. Ovo je ključno za očuvanje integriteta novinarske profesije i građenje poverenja između medija i javnosti, ali pre svega, bitno je radi zaštite naših ličnih podataka. U slučaju da verujete da je nastupila situacija u kojoj je došlo do povrede vaših ličnih podataka ili zloupotrebe istih na bilo koji način, možete se obratiti advokatskoj kancelariji radi pokretanja postupka pred Poverenikom, odnosno pred nadležnim sudom, u slučaju da je nastupio neki vid nematerijalne štete.

pexels-leeloothefirst-8919575

Investiranje u Srbiju: Privlačne prilike za strane ulagače

Srbija je postala atraktivna destinacija za strane investitore, posebno ruske i ukrajinske građane, koji traže povoljne uslove za život i poslovanje. Država nudi pojednostavljen proces osnivanja različitih privrednih subjekata, sa fokusom na društva sa ograničenom odgovornošću (doo).

Pravni okvir omogućava strancima da osnivaju filijale, predstavništva ili posluju kao preduzetnici. Naime, detaljne informacije u pogledu zakonske regulative vezane za privredne subjekte, počev od samog postupka registracije, sa posebnim akcentom na specifičnosti koje se odnose na strance, sadržane su u tekstu Republika Srbija – raj za strane investiture, kome se može pristupiti putem linka https://plslawoffice.com/2022/10/06/republika-srbija-raj-za-strane-investitore/. Otvaranje poslovnih računa je regulisano posebnim propisima, koji često zahtevaju pravnu pomoć zbog različitih procedura specifičnih za državu.

Agencija za privredne registre je 27.12.2023. godine donela odluku da je moguće elektronski podneti sve prijave promena podataka ili brisanja preduzetnika putem portala Agencije. Ovaj korak u digitalizaciji administrativnih procedura olakšava preduzetnicima poslovanje. Dokumenta poput ovlašćenja prokurista mogu biti u elektronskom formatu, potpisana kvalifikovanim elektronskim potpisom. Ova digitalna inicijativa ne samo što pojednostavljuje proces, već i stranim licima omogućava lakši pristup uključivanju u privredni razvoj naše zemlje, pružajući im mogućnost da brže reaguju na tržišne promene i poslovne prilike.

Privlačnost Srbije građanima Rusije i Ukrajine je pojačana pojednostavljenim procedurama za dobijanje boravišne i radne dozvole u odnosu na zemlje članice EU. Bezvizni ulazak i niži troškovi života, posebno u gradovima poput Niša, čine Srbiju privlačnom destinacijom. Tržište nekretnina je zabeležilo rast, što je navelo strance da traže pravnu pomoć za imovinske transakcije, obezbeđujući nesmetan proces prometa.

Proces dobijanja privremenih boravišnih i radnih dozvola odvija se po jedinstvenoj proceduri, pri čemu Zakon o strancima navodi različite osnove za odobrenje, što je detaljnije prikazano u tekstu Novine koje donosi Zakon o zapošljavanju stranaca kojem se može pristupiti putem linka https://plslawoffice.com/2023/08/17/novine-koje-donosi-zakon-o-zaposljavanju-stranaca/ . Takođe, sve veći broj stranaca iskazuje zainteresovanost za sticanje srpskog državljanstva. Naime, uobičajeni put do srpskog državljanstva za stranca jeste prijem, koji, između ostalog, zahteva i da lice koje je zainteresovano za sticanje srpskog državljanstva najmanje tri godine neprekidno ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Reč je o redovnom i najzahtevnijem putu za sticanje državljanstva. Međutim, Zakon o državljanstvu  predviđa mogućnost da stranac bude primljen u srpsko državljanstvo po pojednostavljenoj proceduri, ukoliko bi njegov prijem u državljanstvo predstavljao interes za Republiku Srbiju, što nadležni organ procenjuje u svakom konkretnom slučaju. Detaljne informacije o uslovima i postupku sticanja državljanstva sadržane su u tekstu Put do državljanstva Republike Srbije kojem se može pristupiti putem linka https://plslawoffice.com/2023/10/29/put-do-drzavljanstva-republike-srbije/ .

Procedure za otvaranje bankovnih računa se razlikuju za rezidente i nerezidente, što mnoge navodi da traže pravnu pomoć radi efikasnijeg sprovođenja postupka. Niš, sa svojom dobrom infrastrukturom, saobraćajnom vezom i nižim troškovima života, beleži priliv stranaca, dodatno podržan očekivanim izmenama Zakona o porezu i osiguranju. Posvećenost Srbije pružanju povoljnog poslovnog okruženja, zajedno sa uslugama efikasne pravne pomoći, pozicionira je kao sve privlačniju destinaciju za strane investicije, doprinoseći ekonomskom rastu i mogućnostima zapošljavanja kako naših građana, tako i stranaca. U tom smislu treba istaći da je zaključno sa 31. decembrom 2028. godine moguće dobiti i podsticaje za zapošljavanje stranaca od strane Vlade Republike Srbije, te su u tekstu Novi podsticaji za zapošljavanje stranaca kojem se može pristupiti putem linka https://plslawoffice.com/2023/02/01/novi-podsticaji-za-zaposljavanje-stranaca/ prikazani uslovi i način za dobijanje ovih podsticaja.

pexels-n-voitkevich-6863244

Novine koje donosi nacrt Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Ministarstvo finansija Republike Srbije je 16. oktobra 2024. godine predstavilo nacrte zakona koji obuhvataju ključne izmene na polju poreske regulative, uključujući Zakon o porezima na imovinu, Zakon o porezu na dobit pravnih lica, Zakon o republičkim administrativnim taksama, kao i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA). Nacrt ZPPPA uvodi Evidenciju fizičkih lica, novu bazu podataka namenjenu efikasnijem praćenju poreskih obveznika. Postavlja se pitanje da li je neminovno da gotovo svi naši lični podaci budu dostupni javnim službama od katastra do poreznika.

Evidencija fizičkih lica

Ukoliko predložene izmene budu usvojene, Poreska uprava će voditi digitalnu bazu podataka sa nazivom Evidencija fizičkih lica.

Evidencija će sadržavati podatke o:

Građanima Srbije s prebivalištem i bez prebivališta u Srbiji,

Izbeglicama prema relevantnim zakonima,

Strancima s privremenim ili stalnim boravkom,

Tražiocima azila i strancima s odobrenom zaštitom (utocištem ili supsidijarnom zaštitom),

Strancima bez stalnog ili privremenog boravka, ali sa imovinom, obavezama iz penzijskog osiguranja ili poreskim obavezama u Srbiji.

Ova baza ima za cilj olakšavanje praćenja poreskih obaveza i imovine fizičkih lica, čime se poboljšava efikasnost poreskog sistema i omogućava preciznije utvrđivanje statusa poreskog rezidenta.

Cilj uspostavljanja Evidencije fizičkih lica jeste obezbeđivanje skupa podataka o fizičkim licima koji su neophodni Poreskoj upravi za zakonito, pouzdano, ekonomično i efikasno sprovođenje postupka provere ispunjenosti uslova za ostvarivanje prava i proveru poštovanja poreskih propisa, a radi zaštite poreskih interesa RS.

Šta sadrži Evidencija fizičkih lica?

Evidencija fizičkih lica biće baza podataka koju će Poreska uprava Srbije koristiti za prikupljanje i upravljanje podacima o građanima. Ovi podaci biće preuzimani iz različitih registara, uključujući centralni registar stanovništva, registar računa Narodne banke Srbije, registar vozila, kao i evidencije o legalnom posedovanju oružja i podataka koje Poreska uprava već ima ili pribavi tokom postupaka.

Za državljane Srbije evidencija će uključivati podatke poput matičnog broja, imena, adrese, bračnog statusa, imovine, brojeva računa i broja članova domaćinstva. Za strana lica, evidencija će sadržati podatke poput imena, državljanstva, adrese stanovanja, broja i roka važenja pasoša.

Podaci će se čuvati u bazi pet godina nakon smrti fizičkog lica, odnosno deset godina za one koji su se trajno iselili iz Srbije.

Zašto je ovo značajno?

Navedene novine posebno su značajne zbog odredbi koje se odnose na utvrđivanje statusa rezidenta RS saglasno Zakonu o porezu na dohodak građana.

Rezidenti RS plaćaju porez u RS na svoj celokupan prihod, gde god da isti ostvarili (u zemlji ili u inostranstvu), dok nerezidenti plaćaju porez samo na prihode koje su ostvarili u RS.

Prema propisima RS, rezidentom se smatra svako lice koje u RS:

  • ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa,
  • boravi, neprekidno ili sa prekidima, 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Državljanstvo nije od značaja prilikom utvrđivanja statusa rezidenta, s obzirom na to da i strani državljani mogu biti (poreski) rezidenti.

Upravo iz navedenih razloga, Poreska uprava će obrađivati raznovrsne podatke o svakom fizičkom licu, kako bi sa većim stepenom sigurnosti mogla da utvrdi ko je rezident RS odnosno koje lice ima poreske obaveze prema RS.

Očekivana primena izmena ZPPPA?

Ukoliko predlog izmena i dopuna ZPPPA bude usvojen, uspostavljanje Evidencije fizičkih lica očekuje se od 01.01.2026. godine.

IMG_5398-1024x1024-826x470

Put do državljanstva Republike Srbije

Državljanstvo Republike Srbije pruža mogućnost ulaska u zemlje Evropske Unije, ali i veliki broj zemalja u svetu bez pribavljanja vize, te su za sticanje našeg državljanstva zainteresovana lica koji imaju srpsko poreklo, kao i brojni stranci. Takođe, određena prava, poput prava poput izbornog prava, prava da vrši sudijsku ili javnotužilačku funkciju i druga prava uređena posebnim zakonima priznata su samo državljanima. Odredbe kojima se reguliše sticanje i prestanak srpskog državljanstva sadržane su u Zakonu o državljanstvu („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004, 90/2007 i 24/2018), čije izmene se najavljuju.

Međutim, prema važećim odredbama predviđena su četiri načina za sticanje srpksog državljanstva, i to: 1) poreklom; 2) rođenjem na teritoriji Republike Srbije; 3) prijemom; 4) po međunarodnim ugovorima.

Prema tome, da bi određeno lice steklo srpsko državljanstvo po osnovu porekla, neophodno je da su oba roditelja u trenutku njegovog rođenja državljani Republike Srbije; ili da je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja državljanin Republike Srbije a dete je rođeno na teritoriji Republike Srbije; odnosno da je jedan od roditelja lica koje je rođeno u inostranstvu u trenutku njegovog rođenja državljanin Republike Srbije a drugi roditelj je nepoznat ili nepoznatog državljanstva ili bez državljanstva. Za svaki od ova tri slučaja zakonodavac predviđa specifičan postupak pa je najpre neophodno utvrditi sve okolnosti konkretnog slučaja kako bi se odabrao adekvatan pravni put za rešavanje slučaja, pri čemu treba voditi računa i o starosti lica koje namerava da stekne srpsko državljanstvo, s obzirom da je, na primer, za lice starije od 14 godina potrebna i njegova saglasnost.

Zatim, za sticanje državljanstva rođenjem na teritoriji Republike Srbije potrebno je da je dete rođeno ili nađeno na teritoriji Republike Srbije pri čemu su mu oba roditelja nepoznata ili nepoznatog državljanstva ili bez državljanstva ili ako je dete bez državljanstva, te se dete u ovom slučaju smatra državljaninom Republike Srbije od rođenja.

Najčešći način sticanja državljanstva jeste prijemom u državljanstvo, koji se pokreće zahtevom koji stranac lično ili preko punomoćnika podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde se razlikuje nekoliko situacija. Najpre treba istaći da stranac može steći srpsko državljanstvo prijemom ukoliko mu je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom, zatim da je navršio 18 godina života i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost; takođe treba da pribavi otpust iz stranog državljanstva ili da podnese dokaz da će otpust dobiti ako bude primljen u državljanstvo Republike Srbije, s obzirom da srpski propisi predviđaju mogućnost dvojnog državljanstva samo u određenim specifičnim slučajevima; neophodno je i da je do podnošenja zahteva za prijem u sprsko državljanstvo  najmanje tri godine neprekidno imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije; kao i da podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Međutim, zakonodavac predviđa mogućnost da stranac bude primljen u srpsko državljanstvo nezavisno od gore navedenih uslova, ukoliko je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost, a njegov prijem u državljanstvo bi predstavljao interes za Republiku Srbiju. Ovde je reč o pravnom standardu koji podleže širokom tumačenju, a sprovodi se u posebnom postupku gde konačnu odluku donosi Vlada, na predlog nadležnog ministarstva. Na primer, srpsko državljanstvo su na ovaj način stekli glumci Stiven Sigal i manekenka Adrijana Lima, kao i brojni sportisti, ali i uspešni privrednici. Ukoliko određno lice stekne državljanstvo na ovaj način, i njegovom bračnom drugu pruža se mogućnost da dođe do srpskog držvljanstva pod povlašćenim uslovima.

Dalje, lice koje je rođeno na teritoriji Republike Srbije može biti primljeno u državljanstvo Republike Srbije ukoliko je do podnošenja zahteva za prijem najmanje dve godine neprekidno boravilo na teritoriji Republike Srbije i ukoliko podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom, dok je za stranog državljanina koji je u braku sa srpskim državljaninom predviđeno da bračna zajednica traje najmanje tri godine, zatim da mu je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji, kao i da podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Kada je reč o iseljenicima, kao licima koja su se iselila iz Republike Srbije sa namerom da trajno žive u inostranstvu, predviđeno je da iseljenik i njegov potomak mogu biti primljeni u državljanstvo Republike Srbije ako su navršili 18 godina života i nije im oduzeta poslovna sposobnost i ako podnesu pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatraju svojom državom, dok je za bračnog druga iseljenika koji je na ovaj način stekao državljanstvo propisano da je neophodno da podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom kako bi stekao srpsko državljanstvo.

Zatim, pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, kao i lice rođeno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike ili je državljanin druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo, odnosno pripadnik drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Takođe, treba napomenuti i da dete mlađe od 18 godina, kao i usvojenik, ima pravo da stekne srpsko državljanstvo ukoliko je jedan od roditelja, odnosno oba roditelja, stekao srpsko državljanstvo prijemom.

Na kraju, državljanstvo Republike Srbije može se steći na osnovu ratifikovanog međunarodnog ugovora, pod uslovom uzajamnosti, pri čemu za sada postoji samo Ugovor o dvojnom državljanstvu sa Bosnom i Hercegovinom koji je stupio na snagu 2003. godine.

Važeće zakonske odredbe pružaju mogućnost različitim kategorijama lica da steknu srpsko državljanstvo pod određenim uslovima koji se za svaku kategoriju razlikuju. Osim analize zakonskih odredbi, analize okolnosti svakog konkretnog slučaja i pribavljanja neophodne dokumentacije, neophodno je izvršiti i provere uporednopravnih rešenja, kao i odredaba međunarodnih ugovora, zbog čega se najveći broj lica odlučuje da za sprovođenje ovog upravnog postupka angažuje punomoćnika. Takođe, treba napomenuti da su najavljene izmene Zakona o državljanstvu na osnovu kojih bi, prema aktuelnom predlogu, određene kategorije mogle na lakši način na dođu do srpskog državljanstva, dok se za neke kategorije uslovi pooštravaju.

unnamed-1024x630-826x470

Novine koje donosi Zakon o zapošljavanju stranaca

Ubrzane promene na tržištu rada dovele su do potrebe za angažovanjem sve većeg broja radnika iz inostranstva u brojnim oblastima. U cilju pojednostavljivanja postupka izdavanja boravišnih i radnih dozvola strancima usvojeni su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strancima, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, koji stupaju na snagu 04. avgusta 2023. godine, dok njihova primena počinje 01. februara 2024. godine.

Zakon o zapošljavanju stranaca, jeste lex specialis koji reguliše uslove i postupak zapošljavanja stranaca u Republici Srbiji, dok se za sva pitanja koja njime nisu regulisana primenjuju odredbe Zakona o radu, kao opšteg zakona za oblast radnih odnosa u Republici Srbije.

Najpre, prema najnovijim zakonskim rešenjima predviđeno je izdavanje jedinstvene dozvole kojom se strancu istovremeno dozvoljava privremeni boravak i rad u Republici Srbiji. Postupak izdavanje jedinstvene dozvole regulisan je odredbama Zakona o strancima koji primarno uređuje uslove za ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca, propisujući istovremeno i nadležnost i poslove organa državne uprave Republike Srbije u toj oblasti.

U skladu sa zakonom, stranci imaju mogućnost zaključivanja zapošljavanja po osnovu ugovora o radu, mogućnost privremenog zapošljavanja koja podrazumeva upućivanje stranaca na privremeni rad i ustupanje stranaca radi privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika u Republici Srbiji, kao i mogućnost samozapošljavanja, Kada je reč o upućivanju stranaca u Republiku Srbiju, nova zakonska rešenja proširuju ovu oblast dodajući i mogućnost upućivanja na stručno osposobljavanje i usavršavanje za potrebe stranog poslodavca, pored već postojeće mogućnosti da se stranac uputi na rad u Repubiku Srbiju.

Takođe, značajnu novinu predstavlja i širok krug lica kojima nije jedinstvena dozvola kako bi u Srbiji ostvarivali pravo na rad. Široko postavljen krug lica zahteva sveobuhvatnu pravnu analizu okolnosti svakog konkretnog slučaja kako bi se utvrdilo da li je neophodno pokretanje postupka pribavljanje jedinstvene dozvole. Na primer, lica koja imaju odobren privremeni boravak u Republici Srbiji po osnovu vlasništva na nepokretnosti jesu jedna od kategorija lica koja imaju pravo na rad bez izdavanja jedinstvene dozvole. Ova kategorija je takođe značajna zbog sve većeg interesovanja stranih državljana za kupovinu nepokretnosti u našoj zemlji, zbog čega je neophodno korišćenja usluga pravne pomoći u cilju efikasnijeg rešavanja.  

Kada je reč o uslovima koji su propisani za zapošljavenje stranaca, neophodno je da stranac poseduje vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i jedinstvenu dozvolu, osim ukoliko zakonske odredbe u posebnim slučajevima ne propisuju drugačije rešenje koje se najčešće odnosi na određene kategorije lica. Važno je istaći da je poslodavac dužan da čuva dokaze o ispunjavanju uslova za zapošljavanje, odnosno privremeno zapošljavanje stranca. Takođe, jedna od specifičnosti radnopravnog položaja stranaca jeste i u pogledu razloga za prestanak radnog odnosa. Naime, osim razloga za prestanak radnog odnosa koje propisuje Zakon o radu, stranim državljanim radni odnos prestaje i prestankom važenje jedinstvene dozvole.

Značajni koraci učinjeni su u poglednu pojednostavljivanja samog postupka izdavanja jedinstvene dozvole za zapošljavanje, za posebne slučajeve zapošljavanja, odnosno za samozapošljavanje. Imajući u vidu postojanje Jedinstvenog portala putem kojeg se elektronski posnose zahtevi za izdavanje jedinstvene dozvole, u skladu sa odredbama Zakona o strancima, organizacija nadležna za poslove zapošljavanja (odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje) procenjuje da li određeno lice ispunjava propisane uslove za izdavanje jedinstvene dozvole te ima obavezu da u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva svoju procenu u pogledu ispunjenosti uslova dostavi Ministarstvu unutrašnjih poslova koje je zaduženo za izdavanje jedinstvenih dozvola. Takođe, za vreme važenja jedinstvene dozvole postoji mogućnost promene osnova rada, promene poslodavca ili zapošljavanja kod dva ili više poslodavca, u skladu sa zakonom.

Važno je istaći da se procena za zapošljavanje obavlja prema stanju na tržištu rada, pod uslovom da poslodavac u roku od 90 dana pre podnošenja zahteva za jedinstvenu dozvolu za zapošljavanje nije otpuštao zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koje se traži jedinstvena dozvola za zapošljavanje, u skladu sa propisima o radu; zatim, da je poslodavac pokrenuo sprovođenje testa tržišta rada, u skladu sa zakonom; kao i pod uslovom da postoji predlog ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada, u skladu sa zakonom.

Procena ispunjenosti uslova zavisi od postojanja lica koja odgovaraju uslovima iz zahteva poslodavca za konkretno radno mesto, odnosno lica koja ostvaruju pravo na rad u skladu sa ovim zakonom i koja odgovaraju uslovima iz zahteva poslodavca za konkretno radno mesto na tržištu rada. Međutim, određene kategorije stranaca sa deficitarnim zanimanjima, određena zanimanja i profile mogu biti izuzeti od sprovođenja testa tržišta rada, u zavisnosti od stanja na tržištu rada, isključivo na osnovu akta koji donosi Vlada.

Stranci zainteresovani za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad u Republici Srbiji, kao i poslodavci, odlučuju se za korišćenej usluga pravne pomoći prilikom sprovođenja ovog postupka. Razlozi zbog kojih se odlučuju na ovaj korak jesu, najpre, sama efikasnost stručnih lica. Zatim, složenost zakonske regulative sadržane u nekoliko zakonskih akata. Takođe, ova oblast će u narednom period biti uređena donošenjem podzakonskih akata te je neophodno blagovremeno upoznavanje sa svim novinama.

Image-1-1-1024x680-826x470

Podela zajedničke imovine bračnih i vanbračnih partnera

Bračni i porodični odnosi od davnina su regulisani različitim normama, najpre običajnog prava, a sa razvojem pravnih sistema i zakonskim normama. Odredbama Porodičnog zakona Republike Srbije brak je definisan kao zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Savremeni način života uticao je na izjednačavanje bračne i vanbračne zajednice u našem pravnom sistemu. Treba istaći da zakonodavac definiše vanbračnu zajednicu kao trajniju zajednicu života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji.

Zajednički život sa sobom nosi i zasnivanje imovinskih odnosa između bračnih, odnosno vanbračnih partnera. Supružnici imaju mogućnost da imovinske odnose urede zaključivanjem bračnog ugovora, koji je u praksi poznatiji pod nazivom “predbračni ugovor”. Međutim, ukoliko to ne učine, važi zakonska pretpostavka da je sva imovina koja je stečena radom tokom trajanja zajednice života u braju zajednička.

Prestanak braka, odnosno vanbračne zajednice, neminovno donosi i pitanje podele zajedničke imovine. Svakako, treba istaći da postoji i posebna imovina koju čini imovina koju je supružnik stekao pre zasnivanja braka, kao i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava (dobročini pravni poslovi). Osim toga, postoji mogućnost sticanja posebne imovine tokom trajanja bračne zajednice i teretnim pravnim poslovima, za šta je neophodna saglasnost supružnika overena od strane javnog beležnika.

Najjednostavniji način za podelu zajedničke imovine jeste zaključivanje sporazuma o deobi zajedničke imovine koji se overava od strane javnog beležnika. Međutim, to se u praksi retko dešava, te se najčešće pristupa sudskoj deobi zajedničke imovine, u vanparničnom postupku. Treba istaći da postoji zakonska pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, te je neophodno izvođenje dokaza kako bi se utvrdilo da je udeo jednog od supružnika u sticanju zajedničke imovine veći. Sam dokazni postupak je veoma složen te je neophodno pravilno proceniti koja dokazna sredstva će se izvesti, pa je pravna pomoć od izuzetnog značaja.

Sudska praksa u ovoj oblasti je izuzetno bogata. Prema tome, vlasničko-upravljačka prava u jednočlanom privrednom društvu, u situaciji kada je drugi bračni drug osnivač i jedini član tog društva, ne predstavljaju zajedničku imovinu pa ne mogu biti ni predmet postupka sudske deobe, ali postoji mogućnost isticanja obligacionopravnog zahteva kojim će tražiti novčanu  protivvrednost uloga srazmerno svom udelu u sticanju imovine društva. Takođe, prihod koji osnivač ostvari raspodelom dobiti preduzeća predstavlja posebnu imovinu supružnika, imajući u vidu da je rezultat uloženog kapitala, a ne ličnog rada.

Ukoliko između vanbračnih partnera postoje bračne smetnje, ne postoji ni vanbračna zajednica u zakonskom smislu, pa samim tim ni režim zajedničke imovine. Međutim, postoji mogućnost zaključivanja ugovora na osnovu kojeg vanbračni partner stiče obligaciona prava.

Osim toga, ukoliko je vrednost posebne imovine jednog supružnika, poput porodične stambene zgrade, znatno uvećana usled adaptacije ili dogradnje u toku trajanja braka, drugi supružnik ima pravo na udeo u zgradi srazmerno svom doprinosu.

Nakon sprovedenog postupka deobe, zajednička imovina supružnika pretvara se u susvojinu, sa izraženim suvlasničkim udelima kojima suvlasnici mogu pravno raspolagati.

Složenost materije porodičnih i bračnih odnosa zahteva detaljno razmatranje okolnosti svakog konkretnog slučaja kako bi se postupak sproveo na najefikasniji način, te se lica koja se nađu u takvoj situaciji najčešće odlučuju za korišćenje usluga pravne pomoći.