Menu

Marijana Marjanović

About Marijana Marjanović

Posts by Marijana Marjanović:

IMG_5398-1024x1024-826x470

Put do državljanstva Republike Srbije

Državljanstvo Republike Srbije pruža mogućnost ulaska u zemlje Evropske Unije, ali i veliki broj zemalja u svetu bez pribavljanja vize, te su za sticanje našeg državljanstva zainteresovana lica koji imaju srpsko poreklo, kao i brojni stranci. Takođe, određena prava, poput prava poput izbornog prava, prava da vrši sudijsku ili javnotužilačku funkciju i druga prava uređena posebnim zakonima priznata su samo državljanima. Odredbe kojima se reguliše sticanje i prestanak srpskog državljanstva sadržane su u Zakonu o državljanstvu („Sl. glasnik RS“, br. 135/2004, 90/2007 i 24/2018), čije izmene se najavljuju.

Međutim, prema važećim odredbama predviđena su četiri načina za sticanje srpksog državljanstva, i to: 1) poreklom; 2) rođenjem na teritoriji Republike Srbije; 3) prijemom; 4) po međunarodnim ugovorima.

Prema tome, da bi određeno lice steklo srpsko državljanstvo po osnovu porekla, neophodno je da su oba roditelja u trenutku njegovog rođenja državljani Republike Srbije; ili da je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja državljanin Republike Srbije a dete je rođeno na teritoriji Republike Srbije; odnosno da je jedan od roditelja lica koje je rođeno u inostranstvu u trenutku njegovog rođenja državljanin Republike Srbije a drugi roditelj je nepoznat ili nepoznatog državljanstva ili bez državljanstva. Za svaki od ova tri slučaja zakonodavac predviđa specifičan postupak pa je najpre neophodno utvrditi sve okolnosti konkretnog slučaja kako bi se odabrao adekvatan pravni put za rešavanje slučaja, pri čemu treba voditi računa i o starosti lica koje namerava da stekne srpsko državljanstvo, s obzirom da je, na primer, za lice starije od 14 godina potrebna i njegova saglasnost.

Zatim, za sticanje državljanstva rođenjem na teritoriji Republike Srbije potrebno je da je dete rođeno ili nađeno na teritoriji Republike Srbije pri čemu su mu oba roditelja nepoznata ili nepoznatog državljanstva ili bez državljanstva ili ako je dete bez državljanstva, te se dete u ovom slučaju smatra državljaninom Republike Srbije od rođenja.

Najčešći način sticanja državljanstva jeste prijemom u državljanstvo, koji se pokreće zahtevom koji stranac lično ili preko punomoćnika podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde se razlikuje nekoliko situacija. Najpre treba istaći da stranac može steći srpsko državljanstvo prijemom ukoliko mu je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom, zatim da je navršio 18 godina života i da mu nije oduzeta poslovna sposobnost; takođe treba da pribavi otpust iz stranog državljanstva ili da podnese dokaz da će otpust dobiti ako bude primljen u državljanstvo Republike Srbije, s obzirom da srpski propisi predviđaju mogućnost dvojnog državljanstva samo u određenim specifičnim slučajevima; neophodno je i da je do podnošenja zahteva za prijem u sprsko državljanstvo  najmanje tri godine neprekidno imao prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije; kao i da podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom. Međutim, zakonodavac predviđa mogućnost da stranac bude primljen u srpsko državljanstvo nezavisno od gore navedenih uslova, ukoliko je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost, a njegov prijem u državljanstvo bi predstavljao interes za Republiku Srbiju. Ovde je reč o pravnom standardu koji podleže širokom tumačenju, a sprovodi se u posebnom postupku gde konačnu odluku donosi Vlada, na predlog nadležnog ministarstva. Na primer, srpsko državljanstvo su na ovaj način stekli glumci Stiven Sigal i manekenka Adrijana Lima, kao i brojni sportisti, ali i uspešni privrednici. Ukoliko određno lice stekne državljanstvo na ovaj način, i njegovom bračnom drugu pruža se mogućnost da dođe do srpskog držvljanstva pod povlašćenim uslovima.

Dalje, lice koje je rođeno na teritoriji Republike Srbije može biti primljeno u državljanstvo Republike Srbije ukoliko je do podnošenja zahteva za prijem najmanje dve godine neprekidno boravilo na teritoriji Republike Srbije i ukoliko podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom, dok je za stranog državljanina koji je u braku sa srpskim državljaninom predviđeno da bračna zajednica traje najmanje tri godine, zatim da mu je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji, kao i da podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Kada je reč o iseljenicima, kao licima koja su se iselila iz Republike Srbije sa namerom da trajno žive u inostranstvu, predviđeno je da iseljenik i njegov potomak mogu biti primljeni u državljanstvo Republike Srbije ako su navršili 18 godina života i nije im oduzeta poslovna sposobnost i ako podnesu pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatraju svojom državom, dok je za bračnog druga iseljenika koji je na ovaj način stekao državljanstvo propisano da je neophodno da podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom kako bi stekao srpsko državljanstvo.

Zatim, pripadnik srpskog naroda koji nema prebivalište na teritoriji Republike Srbije, kao i lice rođeno u drugoj republici ranije SFRJ koje je imalo državljanstvo te republike ili je državljanin druge države nastale na teritoriji ranije SFRJ, koje kao izbeglo, prognano ili raseljeno lice boravi na teritoriji Republike Srbije ili je izbeglo u inostranstvo, odnosno pripadnik drugog naroda ili etničke zajednice sa teritorije Republike Srbije ima pravo da bude primljen u državljanstvo Republike Srbije bez otpusta iz stranog državljanstva, ako je navršio 18 godina života i nije mu oduzeta poslovna sposobnost i ako podnese pisanu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.

Takođe, treba napomenuti i da dete mlađe od 18 godina, kao i usvojenik, ima pravo da stekne srpsko državljanstvo ukoliko je jedan od roditelja, odnosno oba roditelja, stekao srpsko državljanstvo prijemom.

Na kraju, državljanstvo Republike Srbije može se steći na osnovu ratifikovanog međunarodnog ugovora, pod uslovom uzajamnosti, pri čemu za sada postoji samo Ugovor o dvojnom državljanstvu sa Bosnom i Hercegovinom koji je stupio na snagu 2003. godine.

Važeće zakonske odredbe pružaju mogućnost različitim kategorijama lica da steknu srpsko državljanstvo pod određenim uslovima koji se za svaku kategoriju razlikuju. Osim analize zakonskih odredbi, analize okolnosti svakog konkretnog slučaja i pribavljanja neophodne dokumentacije, neophodno je izvršiti i provere uporednopravnih rešenja, kao i odredaba međunarodnih ugovora, zbog čega se najveći broj lica odlučuje da za sprovođenje ovog upravnog postupka angažuje punomoćnika. Takođe, treba napomenuti da su najavljene izmene Zakona o državljanstvu na osnovu kojih bi, prema aktuelnom predlogu, određene kategorije mogle na lakši način na dođu do srpskog državljanstva, dok se za neke kategorije uslovi pooštravaju.

unnamed-1024x630-826x470

Novine koje donosi Zakon o zapošljavanju stranaca

Ubrzane promene na tržištu rada dovele su do potrebe za angažovanjem sve većeg broja radnika iz inostranstva u brojnim oblastima. U cilju pojednostavljivanja postupka izdavanja boravišnih i radnih dozvola strancima usvojeni su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o strancima, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, koji stupaju na snagu 04. avgusta 2023. godine, dok njihova primena počinje 01. februara 2024. godine.

Zakon o zapošljavanju stranaca, jeste lex specialis koji reguliše uslove i postupak zapošljavanja stranaca u Republici Srbiji, dok se za sva pitanja koja njime nisu regulisana primenjuju odredbe Zakona o radu, kao opšteg zakona za oblast radnih odnosa u Republici Srbije.

Najpre, prema najnovijim zakonskim rešenjima predviđeno je izdavanje jedinstvene dozvole kojom se strancu istovremeno dozvoljava privremeni boravak i rad u Republici Srbiji. Postupak izdavanje jedinstvene dozvole regulisan je odredbama Zakona o strancima koji primarno uređuje uslove za ulazak, kretanje, boravak i vraćanje stranaca, propisujući istovremeno i nadležnost i poslove organa državne uprave Republike Srbije u toj oblasti.

U skladu sa zakonom, stranci imaju mogućnost zaključivanja zapošljavanja po osnovu ugovora o radu, mogućnost privremenog zapošljavanja koja podrazumeva upućivanje stranaca na privremeni rad i ustupanje stranaca radi privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika u Republici Srbiji, kao i mogućnost samozapošljavanja, Kada je reč o upućivanju stranaca u Republiku Srbiju, nova zakonska rešenja proširuju ovu oblast dodajući i mogućnost upućivanja na stručno osposobljavanje i usavršavanje za potrebe stranog poslodavca, pored već postojeće mogućnosti da se stranac uputi na rad u Repubiku Srbiju.

Takođe, značajnu novinu predstavlja i širok krug lica kojima nije jedinstvena dozvola kako bi u Srbiji ostvarivali pravo na rad. Široko postavljen krug lica zahteva sveobuhvatnu pravnu analizu okolnosti svakog konkretnog slučaja kako bi se utvrdilo da li je neophodno pokretanje postupka pribavljanje jedinstvene dozvole. Na primer, lica koja imaju odobren privremeni boravak u Republici Srbiji po osnovu vlasništva na nepokretnosti jesu jedna od kategorija lica koja imaju pravo na rad bez izdavanja jedinstvene dozvole. Ova kategorija je takođe značajna zbog sve većeg interesovanja stranih državljana za kupovinu nepokretnosti u našoj zemlji, zbog čega je neophodno korišćenja usluga pravne pomoći u cilju efikasnijeg rešavanja.  

Kada je reč o uslovima koji su propisani za zapošljavenje stranaca, neophodno je da stranac poseduje vizu za duži boravak po osnovu zapošljavanja, odobrenje za privremeni boravak ili stalno nastanjenje i jedinstvenu dozvolu, osim ukoliko zakonske odredbe u posebnim slučajevima ne propisuju drugačije rešenje koje se najčešće odnosi na određene kategorije lica. Važno je istaći da je poslodavac dužan da čuva dokaze o ispunjavanju uslova za zapošljavanje, odnosno privremeno zapošljavanje stranca. Takođe, jedna od specifičnosti radnopravnog položaja stranaca jeste i u pogledu razloga za prestanak radnog odnosa. Naime, osim razloga za prestanak radnog odnosa koje propisuje Zakon o radu, stranim državljanim radni odnos prestaje i prestankom važenje jedinstvene dozvole.

Značajni koraci učinjeni su u poglednu pojednostavljivanja samog postupka izdavanja jedinstvene dozvole za zapošljavanje, za posebne slučajeve zapošljavanja, odnosno za samozapošljavanje. Imajući u vidu postojanje Jedinstvenog portala putem kojeg se elektronski posnose zahtevi za izdavanje jedinstvene dozvole, u skladu sa odredbama Zakona o strancima, organizacija nadležna za poslove zapošljavanja (odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje) procenjuje da li određeno lice ispunjava propisane uslove za izdavanje jedinstvene dozvole te ima obavezu da u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva svoju procenu u pogledu ispunjenosti uslova dostavi Ministarstvu unutrašnjih poslova koje je zaduženo za izdavanje jedinstvenih dozvola. Takođe, za vreme važenja jedinstvene dozvole postoji mogućnost promene osnova rada, promene poslodavca ili zapošljavanja kod dva ili više poslodavca, u skladu sa zakonom.

Važno je istaći da se procena za zapošljavanje obavlja prema stanju na tržištu rada, pod uslovom da poslodavac u roku od 90 dana pre podnošenja zahteva za jedinstvenu dozvolu za zapošljavanje nije otpuštao zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koje se traži jedinstvena dozvola za zapošljavanje, u skladu sa propisima o radu; zatim, da je poslodavac pokrenuo sprovođenje testa tržišta rada, u skladu sa zakonom; kao i pod uslovom da postoji predlog ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada, u skladu sa zakonom.

Procena ispunjenosti uslova zavisi od postojanja lica koja odgovaraju uslovima iz zahteva poslodavca za konkretno radno mesto, odnosno lica koja ostvaruju pravo na rad u skladu sa ovim zakonom i koja odgovaraju uslovima iz zahteva poslodavca za konkretno radno mesto na tržištu rada. Međutim, određene kategorije stranaca sa deficitarnim zanimanjima, određena zanimanja i profile mogu biti izuzeti od sprovođenja testa tržišta rada, u zavisnosti od stanja na tržištu rada, isključivo na osnovu akta koji donosi Vlada.

Stranci zainteresovani za izdavanje jedinstvene dozvole za boravak i rad u Republici Srbiji, kao i poslodavci, odlučuju se za korišćenej usluga pravne pomoći prilikom sprovođenja ovog postupka. Razlozi zbog kojih se odlučuju na ovaj korak jesu, najpre, sama efikasnost stručnih lica. Zatim, složenost zakonske regulative sadržane u nekoliko zakonskih akata. Takođe, ova oblast će u narednom period biti uređena donošenjem podzakonskih akata te je neophodno blagovremeno upoznavanje sa svim novinama.

Image-1-1-1024x680-826x470

Podela zajedničke imovine bračnih i vanbračnih partnera

Bračni i porodični odnosi od davnina su regulisani različitim normama, najpre običajnog prava, a sa razvojem pravnih sistema i zakonskim normama. Odredbama Porodičnog zakona Republike Srbije brak je definisan kao zakonom uređena zajednica života žene i muškarca. Savremeni način života uticao je na izjednačavanje bračne i vanbračne zajednice u našem pravnom sistemu. Treba istaći da zakonodavac definiše vanbračnu zajednicu kao trajniju zajednicu života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji.

Zajednički život sa sobom nosi i zasnivanje imovinskih odnosa između bračnih, odnosno vanbračnih partnera. Supružnici imaju mogućnost da imovinske odnose urede zaključivanjem bračnog ugovora, koji je u praksi poznatiji pod nazivom “predbračni ugovor”. Međutim, ukoliko to ne učine, važi zakonska pretpostavka da je sva imovina koja je stečena radom tokom trajanja zajednice života u braju zajednička.

Prestanak braka, odnosno vanbračne zajednice, neminovno donosi i pitanje podele zajedničke imovine. Svakako, treba istaći da postoji i posebna imovina koju čini imovina koju je supružnik stekao pre zasnivanja braka, kao i imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava (dobročini pravni poslovi). Osim toga, postoji mogućnost sticanja posebne imovine tokom trajanja bračne zajednice i teretnim pravnim poslovima, za šta je neophodna saglasnost supružnika overena od strane javnog beležnika.

Najjednostavniji način za podelu zajedničke imovine jeste zaključivanje sporazuma o deobi zajedničke imovine koji se overava od strane javnog beležnika. Međutim, to se u praksi retko dešava, te se najčešće pristupa sudskoj deobi zajedničke imovine, u vanparničnom postupku. Treba istaći da postoji zakonska pretpostavka da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, te je neophodno izvođenje dokaza kako bi se utvrdilo da je udeo jednog od supružnika u sticanju zajedničke imovine veći. Sam dokazni postupak je veoma složen te je neophodno pravilno proceniti koja dokazna sredstva će se izvesti, pa je pravna pomoć od izuzetnog značaja.

Sudska praksa u ovoj oblasti je izuzetno bogata. Prema tome, vlasničko-upravljačka prava u jednočlanom privrednom društvu, u situaciji kada je drugi bračni drug osnivač i jedini član tog društva, ne predstavljaju zajedničku imovinu pa ne mogu biti ni predmet postupka sudske deobe, ali postoji mogućnost isticanja obligacionopravnog zahteva kojim će tražiti novčanu  protivvrednost uloga srazmerno svom udelu u sticanju imovine društva. Takođe, prihod koji osnivač ostvari raspodelom dobiti preduzeća predstavlja posebnu imovinu supružnika, imajući u vidu da je rezultat uloženog kapitala, a ne ličnog rada.

Ukoliko između vanbračnih partnera postoje bračne smetnje, ne postoji ni vanbračna zajednica u zakonskom smislu, pa samim tim ni režim zajedničke imovine. Međutim, postoji mogućnost zaključivanja ugovora na osnovu kojeg vanbračni partner stiče obligaciona prava.

Osim toga, ukoliko je vrednost posebne imovine jednog supružnika, poput porodične stambene zgrade, znatno uvećana usled adaptacije ili dogradnje u toku trajanja braka, drugi supružnik ima pravo na udeo u zgradi srazmerno svom doprinosu.

Nakon sprovedenog postupka deobe, zajednička imovina supružnika pretvara se u susvojinu, sa izraženim suvlasničkim udelima kojima suvlasnici mogu pravno raspolagati.

Složenost materije porodičnih i bračnih odnosa zahteva detaljno razmatranje okolnosti svakog konkretnog slučaja kako bi se postupak sproveo na najefikasniji način, te se lica koja se nađu u takvoj situaciji najčešće odlučuju za korišćenje usluga pravne pomoći.